16.12.2017.
Ta vrteška univerzuma što na ime "Karma" odaziva se, ta reč i misao, taj pogled u akciji što knjigu našeg bića ispisuje, popunjava redove za tek dolazeće, šapuće nam na uho, mrsi kose naše, ta ćelija čoveka, znakovni put, ta vrteška Univerzuma koja strah izazvati može ako je u oči ne pogledaš, a možete odvesti do visina najviših samo ako si Čovek. Da, takva je Ona. Karma. Čovek i Žena, prijatelj i brat, kormilo, svetlih ili tamnih očiju, bumerang, daruje ljubav ili je negira, baš kako želiš. Izbor je njen ključ. Kod karme. Rađaš je, oblikuješ prstima svojim, šiješ. Od nje se ne traži, ona se ne oplakuje, već slavi. Kod Karme - Budi Čovek.
Ja sakupljač sam tišina svih, predaju se rukama mojim tako lako i bezbrižno.
Sve tišine bića raznolikih u sebe stavljam.
Na ćutanje zauvekno Ja otiskujem se.
Na putovanje tišine, putovanje najdublje govorljivosti.
Predano i samilosno srčana kutija daje mi znak da tišina Istina je.
Istina moja, Istina Tvoja, Istina bića svih.
Tišina je koža moja, meka i govorljiva.
Blagoslovena.
17.12.2017.
... Kada istosti u oči pogledaju se i svet zenicama ispričaju, pred njima se i Ljubav pokloni...
... I šta tu ima da se razume, Ona je ćutala, On sumraku nije dozvolio da do nje dođe...
18.12.2017.
Ne zaključavaj Srce svoje, tu muzičku kutiju, tu milozvučnu svetleću tvorevinu, ne lišavaj nebo i zemlju visećih sunaca što iz Srca tvoga žure da iskoče. Ne zarobljavaj ih. Greh je. Greh je da ne budeš Ti.
I nikada se nemoj boriti protiv nečega ili nekoga, ako već odlučiš da u borbene redove stupiš, bori se za nešto ili nekoga, nemoj biti protivan, budi silovito zalagajuć, istinit i celovit. Neka te vatra bića Tvog vodi i osvetljava, neka to bude Tvoj ogrev i Tvoja svetlost, Tvoja toplina i Tvoje izvorište. Ne greje Tebe tuđ plamen, već plamen krvi Tvoje. Ne teži da imas drukčiju boju očiju, tih vidnih pločica, jer samo oči Tvoje svedoče istinu o Tebi.
19.12.2017.
Zamisli da mogu da nacrtam Te i da obojim Ti lice, kosu, zube, navike, misli, ideje, da iskrojim Ti dlanove po meri Tela mog, da sašijem Ti krila kojima ćeš grliti svako moje lice koje Ti pokažem , pa i ono koje sakrijem od Tebe i sveta. I naručim od Fabrike Stvaralaštva cipele za stopala Tvoja, cipele čelicnih đonova, večne, kojima ćeš me odvesti do najdaljih blizina, kojima ćeš me sebi vratiti. Zamisli da mogu da Ti jezikom ljudskim sve ovo kažem sada i ovde, a da Ti možeš da me čuješ. Zamisli da Ja zapravo Postojim i verujem da i Ti Postojiš.
Matematikom i naukom objasniti se ne može.
Ti tako lako i poluvidljivo prkosiš zakonima logike, uma.
Čak i prirodu zavitlavaš.
Ime si rešio da ne nosiš, jer i okvir čovečji ti teško pada.
Brzosvetlosnim pogledom ideš od mesta do mesta, obilaziš planete, jurneš u Svemir, usput poljubiš Veneru, pa se ponovo do Zemlje vratiš.
Ti nemaš putanju sračunatu i obeleženu, jer Ti si putanja.
Jedini kompas je Tvoje srce.
I tako, od visine do visine, beskonačno i večno.
Čisto trajanje.
20.12.2017.
Reci mi
jednu istinu, koju god želiš.
Izaberi sam.
Uslov je da bude tvoja.
I samo jedna.
Ne, nije ovo igra nikakva, nemoj me tako sumnjičavo gledati.
Reci mi jednu istinu, koju god želiš.
Onu koja Tebe govori.
Iz početka
jednog prelivam se u početak novi.
Pretačem se u znanje više, plovim putanjama raznim.
I tako želim da tamo Te sretnem.
Prelistavam misli tek rođene i samo na tren oči me Tvoje zaustave da zagrlim svoje omiljeno Ja u njima.
contact: ana.milinkovic88@hotmail.com
share zalogajčić:
Ljubav na prvu reč. Ljubav na prvi zalogaj.
