Ne mogu vam opisati koliko volim kada nešto pripremam po prvi put, a naročito ako je to nešto malo drugačije i nestandardno za naše prostore.

Zaista se potpuno prepustim tom osećaju i posvetim se procesu pripreme.

Možda zato retko kada omanem ;).

 

Ovi američki čoko đevreci su nešto fenomenalno. Kupili su me na prvi zalogaj, ma već na prvi miris.

I nemojte misliti da je nešto specijalno komplikovano napraviti ih, iako imamo i oblikovanje i kuvanje i pečenje, zapravo je kreativno i jednostavno :).

 

Uz dobru muzičku podršku sa radija kakvu sam ja imala (the Beatles) :), sve je išlo glatko i po planu.

Čisto uživanje.

 

Pa da počnemo :)

 

Potrebni sastojci:

• 450ml mlake vode
• 1 + 1/2 kesica suvog kvasca
• 50gr kristal šećera
• 10gr karamel šećera
• so - na vrh kašičice
• 100gr seckane crne čokolade
• 60gr kakao praha
• 680gr brašna + za oblikovanje loptica
• 1 belance
• prah šećer za posipanje

Sipamo kvasac u 200ml mlake vode sa jednom kašičicom šečera, promešamo i ostavimo 5 minuta.

 

Za to vreme u drugoj posudi pomešamo ostatak vode, kakao, kristal šećer, karamel šećer i so.

Dodamo smesi tečnost sa kvascem i postepeno sipamo deo brašna.

Još uvek mešamo kašikom i tome dodamo seckanu čokoladu, a onda i ostatak brašna.

 

Testo mesimo rukama oko 5 minuta.

Potrebno je da testo bude čvrsto i da se svi sastojci lepo sjedine.

 

Kada smo umesili kompaktno i malo čvršće testo, pokrijemo ga folijom i ostavimo 35min da narasta.

 

Nakon isteka vremena prebacujemo nadošlo testo na brašnom posutu radnu povšinu, malo ga premesimo tj. okrenemo par puta i potom ga izdelimo na 15 jednakih delova.

 

Svaki deo oblikujemo u lopticu, a potom svaku lopticu probušimo u sredini.

Možete to uraditi palcem i dodatno onda prstima proširiti šupljinu.

Iako deluje da je ta šupljina koju smo palcem napravili sasvim ok, tokom pečenja i dodatnog narastanja testa može se desiti da ona skroz iščezne.

Zato je potrebno ili prstima u startu napraviti veću šupljinu u središtu loptice ili to možete uraditi čašicom za rakiju.

Ja sam ovoga puta sve radila rukama jer ovo nisu oni klasični đevreci na koje smo mi naviklu, već više izgledaju kao kombinacija krofne i đevreka, manji su i manja im je središnja šupljina.

 

Ono što me je ovde oduševilo jeste fantastičan miris testa, ta kombinacija kakao praha, dodatne čokolade i karamel šečera je apsolutno savršena.

 

Zadovoljstvo je bilo praviti ovako nešto, sve vreme sam uživala u mirisu :).

 

Dok obikujemo naše đevreke na ringli nam se zagreva voda u većoj šerpi.

U njoj ćemo kratko kuvati ovo divno pecivo.

 

Nakon što smo oblikovali sve đevrečiće, spuštamo ih u ključalu vodu i kuvamo oko 50-tak sekundi (obavezno ih okrenemo tokom kuvanja).

 

Tako kratko kuvane đevreke ređamo u pleh i premazujemo umućenim belancetom.

 

Stavljamo u zagrejanu rernu na 190 stepeni i pečemo oko 25min.

Moja rerna ima brojeve od 1-10 i uvek različito peče. Druga tura se pekla duže nego prva, tako da sam uzela neko srednje vreme pečenja.

 

Svakako kada procenite da je pecivo skoro gotovo, bocnite čačkalicom da budete sigurni.

Tokom pečenja sam ih jednom okrenula kako bi se podjednako ispekli i sa gornje i sa donje strane.

 

Pečene đevreke pospemo prah šećerom (po želji) i prepuštamo se nekim novim, zanimljivim ukusima... čokoladnim :)!

 

Hrskavi su i puni, oseća se čokolada, kakao.

Oblik im je vrlo simpatičan i podseća malo na krofnice, ali opet ta rupičasta sredina govori da su to ipak

mini đevreci.

 

Deci su prezanimljivi, a ni malo veća deca se ne bune! ;)

 

NAZAD NA SPISAK

 

 

 

Definitivno me je ovaj februarski sneg posebno inspirisao.

Možda jer ga toliko volim, a gotovo da ga nije ni bilo ove zime. Pa sam ga baš poželela.

Danas me je pogled sa terase i celodnevno pahuljanje navelo da pipremam svašta nešto zanimljivo u kuhinji, a kako u svemu tome zaobići slatke snežne kuglice, toliko voljene... rafaelo :).

Nekako potpuno idu uz ovaj snežni ambijent, stapaju se sa njim.

 

Odlučila sam se za sirovu varijantu i znam da neki sirovi rafaelo spremaju sa indijskim orahom, neki pak  dodaju protein sa ukusom vanile, ali s obzirom da mi ništa od toga nije bilo pri ruci, odlučila sam da isprobam nešto malo drugačije i eto, još jednom uvideh da postoji više dobrih načina da dobijemo ono što želimo.

 

Potrebni sastojci:

• 300gr ella sira
• 50gr meda
• 2 kašike otopljenog kokosovog ulja
• 3 pune kašike mleka u prahu
• 140gr kokosovog brašna
• 30 komada pečenih lešnika

Sir, med, kokosovo ulje, mleko u prahu i 120gr kokosovog brašna sjedinimo u posudi.

Najbolje je to raditi rukama jer će se sastojci potpuno sjediniti i dobićemo smesu od koje ćemo lako praviti kuglice.

Nakon što smo napravili našu snežnu smesu, kašičicom odvajamo deo po deo, unutar svakog dela stavljamo po jedan lešnik i valjamo kuglice u preostali deo kokosovog brašna.

 

Kao što vidite, jako brzo možete doći do svoje omiljene poslastice :).

 

Izbegli smo šećer, izbegli smo kuvanje smese, ubrzali smo proces maksimalno :).

A dobili podjednako dobar ukus.

 

Nisam mogla da odolim, a da ih ne postavim na sneg. :)

 

Sirove, snežne rafaelo kugle me ni ovoga puta nisu izneverile! :)

 

NAZAD NA SPISAK

 

Ovo pecivo je nastalo potpuno slučajno :)!

 

Mogu reći da je to bio kreativni naboj u kuhinji, ali pre svega želja da utrošim smesu od kvasca, brašna i vode koja je stajala čitavih 14 sati jer mi je bila potrebna za pripremu štapića sa maslinama.

Ovo jeste odeljak sa slatkišima i verovatno se pitate zašto sada spominjem slaniše, ali moram objasniti čitav postupak kako se doista odigrao :).

 

S obzirom da samo polovina te ranije pripremljene smese ide u štapiće sa maslinama, počela sam da razmišljam kako da iskoristim ostatak smese.

Onda je počelo prebiranje po kuhinji i frižideru, šta sve imam od sastojaka što mogu upotrebiti kako bih znala u kom pravcu uopšte da idem.

Znala sam samo da to "nešto" treba biti slatko :).

Eto, to je bio jedini uslov :).

 

Onda ugledah kesicu pudinga, setih se da imam smrznute višnje i tananana, fil je bio tu, ostalo je još da osmislim ostatak testa :).

 

Kao što rekoh, ima tu i do kreativnog naboja, do tog osećaja koji me povuče kada se nađem u kuhinji, postanem nekako entuzijastična i posebno uzbuđena, kao dete koje kreće u park sa koficama i lopaticama

ili pak na sankanje :).

 

Tako je vrlo brzo i testo bilo pripremljeno, smesa utrošena, a onda mi je brzo došla i ideja da bi to "nešto" moglo i malo dekorativnije da izgleda.

Setih se sistema pletenja koji sam primenila na pletene pica rolnice.

Sve sam imala pred očima :), realizacija je mogla da počne.

 

Potrebni sastojci:

• 1 + 1/2 kašičica suvog kvasca
• 7 kašika kristal šećera + 1 kašičica
• 150ml tople vode
• 200ml hladne vode
• 1 kašika mleka u prahu
• 2 vanilin šećera
• 40gr putera
• 610gr brašna + za obradu testa
• 1 jaje
• 300ml mleka + 1 kašika za premazivanje
• 1 puding od vanile
• 120gr višanja
• šećer u prahu za posipanje

Kao što sam na početku teksta spomenula, ovaj recept je nastao potpuno slučajno i sa početnom namerom da iskoristim svo prethodno pripremljeno testo.

Ali hajde, pisaću kao da je osnovna namera priprema ove slatke tajne :).

 

Dakle, uveče kašikom umešamo 200ml hladne vode, 200gr brašna i mrvicu suvog kvasca (na vrh kašičice samo). Smesa će biti tečnija.

Prekrijemo folijom i ostavimo nekih 14h da stoji tj. kisne na sobnoj temperaturi (poželjno je da bude malo hladnije u prostoriji, oko 18 - 19 stepeni).

Ja sam to "sredila" tako što sam držala odškrinuta vrata od terase, a posuda je stajala blizu terase (napominjem da je napolju zima, brrrr)! :)

 

Ujutru, nakon što nam je smesa odstojala 14 sati, u 150ml tople vode stavimo 1.5 kašičicu suvog kvasca i

1 kašičicu šećera, promešamo i pustimo par minuta da krene kvasac da radi.

 

Potom u drugoj posudi pomešamo rastopljeni puter, 4 kašike šećera, vanilin šećer, mleko u prahu, dodajemo nadošli kvasac, dodajemo potom smesu koju smo spremili veče pre, a onda lagano sipamo i brašno (410gr).

 

Testo mesimo rukama nekih 5 minuta da se sve dobro sjedini.

 

Posudu u kojoj je stajalo umešeno testo (oblika lopte) sam prekrila folijom i ostavila dobrih dva sata da odstoji (možda je moglo stajati i kraće, ali vratila sam se spremanju štapića sa maslinama, pa naprosto nisam stigla ranije da se ovome posvetim).

 

Dok je testo stajalo uspela sam samo još da skuvam puding u 300ml mleka (odvadimo nekih 50ml mleka i pomešamo prah puding sa 3 kašike šećera, kada mleko provri, ulijemo smesu u mleko i kuvamo 3 minuta uz mešanje).

Stavila sam manje mleka nego što utrošimo inače jer mi je bilo potrebno da puding bude gušći kako se ne bi razlivao posle prilikom sečenja peciva.

Puding sam prekrila providnom folijom da bih izbegla stvaranje čvrste korice i ostavila da se hladi.

 

Nakon dva sata od kako sam zamesila testo, prebacila sam ga na brašnom posutu površinu i premesila.

 

Prilikom obrade testa na radnoj ploči videćete da je potrebno dodati još malo brašna, bitno je da se testo ne lepi za podlogu i prste, tako da dodajte koliko je potrebno, tj dokle god testo traži još brašna.

 

Zatim sam podelila testo na dva jednaka dela i razvukla oklagijom prvi deo, na oblik nalik pravougaoniku.

 

Potom krećemo da seckamo naše testo, tako što nožem pravimo rezove sa gornje i donje strane testa

(kao na fotografiji).

 

Po sredini testa koje nije isečeno, sipamo polovinu skuvanog pudinga, lepo rasporedimo i potom stavimo preko 60gr višanja.

 

Zatim počinjemo da pletemo testo tako što ukrštamo krajeve gornje i donje (takođe postupak možete videti na fotografiji ispod).

Kada smo ispleli testo, oba kraja pletenice proizvoljno zatvaramo da nam fil ne bi izašao napolje.

Ja malo zgužvam ivice testa i onda ih podvučem ispod. Tako ga dobro ušuškam.

Rukama još malo popravimo (sa svih strana) naše pleteno čudo :).

 

Isti postupak je i sa drugim delom testa.

 

Nakon što smo nafilovali testo, prebacujemo ove pletene rolate u pleh, pa ih premažemo smesom od

umućenog 1 jajeta, 1 kašike mleka i 1 kašike mlake vode.

 

Pečemo našu slatku tajnu na 200 stepeni oko 25 minuta, dok ne dobije ovako divnu zlatno-žutu boju.

 

Nakon pečenja pokrijemo krpom dok se malo ne prohladi i potom sečemo na parčiće.

Prah šećer može biti tu, a i ne mora, sve po ukusu.

 

Pecivo je zaista divno, i po ukusu i po izgledu, meko je, lepo prepleteno, korica sjajna, a fil pun pogodak.

 

Nekako sam posebno oduševljena ovim pecivom, možda jer je nastalo neočekivano, potpuno iz glave, u trenutku, što je improvizovano, a ispalo je lepše nego da je planirano.

I brzo sam čak i ime osmislila.

Gledajući ovo divno pleteno pecivo dok nije isečeno na parčiće, ne možemo naslutiti čime je punjeno, a fil je doista nepogrešiv, nekako me je sve to asociralo na tajnu... slatku tajnu! :)

 

NAZAD NA SPISAK

 

Obožavam sirove slatkiše, sa voćem, bez dodatog šećera. Toliko su ukusni, a toliko zdravi.

Mogu se praviti različite kombinacije, po vašem ukusu možete odabrati sastojke i sačiniti vašu savršenu zdravu poslasticu.

Meni je ova baš takva, savršena. :)

 

Potrebni sastojci:

• 2 veće zrelije banane
• 100gr suvih kajsija
• 1 kašika meda
• 1 kašika rogača
• 1 kašika mlevenog lanenog semena
• 100gr mlevenih oraha + 30-40gr za posipanje
• po želji pečeni susam za posipanje

Još jedan jednostavan postupak pripreme sirovih zalogajčića.

Izgnječimo banane, dodamo med, laneno seme, rogač, 100gr mlevenih oraha i seckane suve kajsije

(mogu se seckati u seckalici, ručno, a možete ih samleti i na mašini za mlevenje mesa).

 

Sjedinimo sve lepo kašikom i ostavimo u frižideru 20tak minuta.

 

Može vam se činiti da je u startu smesa malo tečnija, ali nakon hlađenja u frižideru biće taman.

 

Oblikujemo kuglice koje jesu svakako mekše nego recimo kuglice koje pravimo sa manjom količinom banana, a većom količinom ostalih sastojaka, ali odmah po oblikovanju kuglica valjamo ih u mlevene orahe (pokupiće malo više oraha) i tako spremljene ponovo idu u frižider.

 

Kod mene su stajale nekoliko sati pre nego što su bile pojedene :).

 

Kao što možete videti na fotografiji, par kuglica sam uvaljala u pečeni susam, čisto da probam, lepe su, ali su mi ukusnije kada su posute mlevenim orasima. Svakako možete probati.

 

I uživati :)

 

NAZAD NA SPISAK

 

Bonžita! :)

Mene seća na studentske dane kada je to bila obavezna užina. :)

Najviše sam volela sa marelicom. Nekako mi je to bila jedna od omiljenih poslastica.

 

Dugo je nisam jela. Davno su prošli studentski dani, a sa njima kao da je prošlo i vreme bonžite.

 

No baš pre nekoliko dana sam je videla u marketu i pomislila, pa zašto da ne?! :)

Zašto da ne napravim sama nešto što sam toliko volela, a onda sam se odlučila da to bude još zdravija varijanta, bez šećera i previše putera.

I baš tako je nastala ova domaća bonžita.

 

Potrebni sastojci:

• 200gr kornfleksa
• 70gr ovsenih pahuljica
• 100gr pečenog susama
• 1 kašika mlevenog lanenog semena (opciono)
• 2 kašike pečenog suncokreta
• 50gr seckanog badema
• 60gr seckanih suvih kajsija
• 6 kašika otopljenog kokosovog ulja
• 5 kašika vode
• 50gr otopljenog putera
• 7 kašika rastopljenog (ugrejanog) meda

S obzirom da je ovo drugačija varijanta bonžite, bez šećera, čokolade i puuuuno putera, budite spremni na to da se sastojci teže vezuju, a samim tim ne možete očekivati precizne bonžita kocke.

Ovoga puta sam probala ovako sa izlivanjem smese, a sledećeg puta ću verovatno ovu smesu ređati u korpice, kao mala gnezda, mislim da je to bolja opcija kada je ova smesa u pitanju.

 

Postupak sam započela tako što sam najpre otopila kokosovo ulje, u drugoj posudi puter, a u trećoj med. Potrebno je da sve bude tečno.

Sama priprema je vrlo jednostavna i nije potrebno neko specijalno uputstvo, samo sjedinimo sve pobrojane sastojke u nekoj većoj posudi (kako bi mogli dobro da promešamo) i to je to.

 

Jedino što sam učinila pre nego što sam usula tečne sastojke u suve, rukama sam malo usitnila kornfleks, tj izdrobila.

Nakon toga sam ulila sve tečne sastojke, mešala par minuta i potom presula smesu u posudu.

 

Moja posuda je bila dimenzija 26x17cm, ali sam pravila dva reda bonžite, tako što sam preko prvog reda

(a i ispod) stavila pek papir, pa potom presula drugi deo smese.

Tako sam dobila dve jednake bonžita "kore". I debljina je taman.

 

Preko gornjeg reda možete staviti još jedan pek papir i naslagati nešto što je malo teže kako bi pritisnulo bonžitu i kako bi se dodatno kompresovala i lakše stegla. Ja sam stavila 2 pakovanja brašna :).

 

Bonžita je stajala u frižideru sigurno 12h sati pre nego što sam je sekla.

Možda se može i ranije seći, ali ja sam je pravila uveče tako da nisam proveravala u toku noći ;).

 

Možda ove bonžitice ne deluju skroz precizno i onako kako sam zamislila da ispadnu, ali svakako su jako ukusne, zdrave i mogu se čuvati u frižideru i nekoliko dana.

Nisu me razočarale. :)

 

Domaća bonžita i čaj, divno podsećanje na studentske dane! :)

 

NAZAD NA SPISAK