31.12.2017.
Evo danima priča se da Godina Nova stiže nam.
Užurbani koraci, rasplamsana očekivanja, pakovanje novih nadanja, vezivanje paketića planova i ciljeva za narednih 365 dana. Neko je čak u euforiju uspeo upasti ponesen čežnjom za dobrim osećajem. Ima zaista nečeg fantastičnog u tom 31. Decembru. Nekada mu čak potajno i zavidim na toj snazi i veličanstvenosti, na toj sposobnosti da prodrma ljude, da pomeša emocije čitavog univerzuma. Veliki neki Dan. Divno je prepustiti se tom pijanstvu duše i mešati maštu i snove u svako naredno delanje.
Poslednje pripreme privodim kraju, ukrašavam poklone i darove, posipam se zvezdanom prašinom pa je onako dečije i na kosu dunem, neka sija, neka upije koža svu ljubav. Čistim misli i strepnje, šaljem ih na spavanje, da odmore. Povod je lep, stoga mu je i dozvoljeno da se svake godine u ponoć ponovi. Ne gubi na čaroliji.
Želja što poslaću svom parčetu neba biće da u tvorevini nadolazećoj što godinom zove se bude više anđela uz nas, osmeha toliko da ih više ni izbrojati ne možemo, da se gađamo grudvama ljubavi i da nam jedina molitva bude "Hvala".
Srećno nam novih 365 dana, grlite se sa celim svetom, grlite srcem, ne samo rukama i neka odluka najvažnija bude - da Sebe poklanjamo, uz jedan maleni
uslov, ne štedite se 😉. Ljubav ljubavlju u nadljubav raste. Neka tako bude <3
02.01.2018.
Vi, veseli
igrači duše moje,
tabanima svojim što golicate me,
nemojte graditi jedinstvo u meni,
jer postojim već.
Nemojte me iznova rađati,
jer rođena Ja sam vekovima unazad.
Plešite, trčite, skakućite, pevajte iz grla i pupka.
Učinite da mi usne u osmeh kliznu.
Nista vam ne trazim više.
Na
putevima jučerašnjih sutra
kroz sekunde nemogućnosti utisnuću usne.
U danima blistavih ludosti
likovi čovečnosti cele u dlanove
moje zure.
Kišne radosti detinjih pogleda
krvotok ušivaju u telima mojim.
Godine moje blesave...
03.01.2018.
... samo da sletim Ti na rame i šapnem krišom da moj si Dan...
... budi moj princ i moj štit, moja samoća i buđenje moje...
04.01.2018.
Možeš Ti biti miljama daleko, ja žvaćem sve Tvoje korake koji Te Meni dovode, jer nema puta drugog. Naš je jedan, celovit i
siguran.
Vodi pravo do boje kože.
... i ne,
nemoj im verovati da više nisam Ja.
Kada vratiš se, u zenicu poljubi me, da rodim se iznova...
05.01.2018.
Kako se kalio Čelik?
Kako si snago takva postala?
Kako su Ti dlanovi tako očvrsnuli da svet na rukama svojim možeš izneti? Ti patnju u lepotu pretačeš.
Ti suze u varnice prevodiš. Odakle dolaziš?
Tebi je majka Bol, a otac Strpljenje.
I dok su Ti telo u vatru bacali, tvoj struk je poprimio oblik najfiniji. Tvoja pleća postaše izvajana, noge stamene u zemlju usađene, a ruke duge.
Bože, ruke toliko duge i mudre.
Meso su Ti kidali od kostiju, parali zubima Tvoje snove, a Ti, Ti si pravio najbolju verziju sebe.
Da li to Tvoja osveta je njima ili satkan si da vođa budeš?
Kako se kalio Čelik, to samo Čelik zna.
Kako je biti Čelik, to samo Čelik zna.
I dok slamam staklo predrasuda, razbijam ivice zabluda, razvodnjavam mišljenja nametnuta, izvlačim trnje matrica što duboko u kožu zariveno je, brišem postojeće, igram sa nadolazećim, rugam se i glasno smejem tako da početak i kraj više ne postoje.
Postoji misao o njima, postoji priviđenje, postoji ta lažna, bljutava sigurnost što kada ogoliš je ugledaš na grudima njenim istetovirani natpis -prolaznost-.
Pomisliš - pa šta onda postoji?
Postoji odluka da smejuriju sigurnosti zbaciš sa sebe, da raskrinkaš iluziju na kojoj počiva, da premestiš se u tačku gde početak je kraj, a kraj početak, da zagrliš osete sve što klize tvojim telom i dušu ti golicaju, da izuješ cipele i osetiš svaku neravninu na putu,
da brazdiš stopala svoja.
contact: ana.milinkovic88@hotmail.com
share zalogajčić:
Ljubav na prvu reč. Ljubav na prvi zalogaj.
